Николај Гумиљов
Акростих

Адис-Абеба, ти граде ружа.
На обали река прозрачних,
Небески див те на длану пружа,
Алмазног, измеђ кањона мрачних.

Армидин врт... Ту пилигрим
Храни завет љубави нејасне
(Ми клањамо се сви пред њим),
а руже мирисне и прекрасне.

Ту продире у душу поглед
Отрови пун и обмана,
Високи у врту дрворед,
Алеја сумрачних платана.
Миломир Булатович
(Nikolay Gumilev`s site)

Николай Гумилёв
Акростих

Аддис-Абеба, город роз.
На берегу ручьёв прозрачных,
Небесный див тебя принес,
Алмазной, средь ущелий мрачных.

Армидин сад… Там пилигрим
Хранит обет любви неясной
(Мы все склоняемся пред ним),
А розы душны, розы красны.

Там смотрит в душу чей-то взор,
Отравы полный и обманов,
В садах высоких сикомор,
Аллеях сумрачных платанов.

Стихотворение Николая Гумилёва «Акростих» на сербском.
(Nikolay Gumilev in serbian).

In other languages

All translations of this poem →