Николај Гумиљов
Сањао сам да умресмо обоје...
Сањао сам да умресмо обоје,
Лежимо сада с изгледом покоја,
Два бела, бела тела стоје
Једно покрај другог моје и твоје.
Када ли само ми рекосмо: »Доста»?
Колико давно, и шта речи значе?
Ал чудно, у срцу ни боли не оста,
Ал срце не плаче.
Осећаји слаби тако чудни,
Замрзнуте мисли тако јасне,
И усне твоје нежељене,
Иако ко увек прекрасне.
Сврши се све: умресмо обоје,
Лежимо сада с изгледом покоја,
Два бела, бела тела стоје
Једно покрај другог моје и твоје.
Миломир Булатович
(Nikolay Gumilev`s site)
Николай Гумилёв
Мне снилось
Мне снилось: мы умерли оба,
Лежим с успокоенным взглядом,
Два белые, белые гроба
Поставлены рядом.
Когда мы сказали — довольно?
Давно ли, и что это значит?
Но странно, что сердцу не больно,
Что сердце не плачет.
Бессильные чувства так странны,
Застывшие мысли так ясны,
И губы твои не желанны,
Хоть вечно прекрасны.
Свершилось: мы умерли оба,
Лежим с успокоенным взглядом,
Два белые, белые гроба
Поставлены рядом.