A bidueira branca
Baixo a miña ventá
Cubriuse de neve,
Igualiño que de prata.
Nas súas dondas ramas
De níveo orlados
Abrollaron os acios
Como flocos brancos.
E fica a bidueira
En somnolento silencio,
E arden as folerpas de neve
En lume de ouro.
E indolente a alba
Paseándose ao seu redor
Esparexe as pólas
Con prata nova.
Белая берёза
Под моим окном
Принакрылась снегом,
Точно серебром.
На пушистых ветках
Снежною каймой
Распустились кисти
Белой бахромой.
И стоит берёза
В сонной тишине,
И горят снежинки
В золотом огне.
А заря, лениво
Обходя кругом,
Обсыпает ветки
Новым серебром.