Fjodor Tjutčev
Na podu tu je čepila...

Na podu tu je čepila
I stara pisma prebirala,
Te poput hladna pepela
Kroz prste bi joj samo pala.

List poznat uzme, uzdiše,
I promatra ga zatečeno
Ko duša, kad se uzdiže
I gleda napušteno tijelo...

O, koliko života tu
Bje nepovratno proživljeno!
O, koliko nad ljubavlju
Je mrtvom suza proliveno!..

Postrance ja sam stajao
I kleknuo bih istog trena,
Tugovao i zdvajao
Pred tim što sad je draga sjena.

Radomir Venturin

Фёдор Тютчев
Она сидела на полу...

Она сидела на полу
И груду писем разбирала,
И, как остывшую золу,
Брала их в руки и бросала.

Брала знакомые листы
И чудно так на них глядела,
Как души смотрят с высоты
На ими брошенное тело…

О, сколько жизни было тут,
Невозвратимо пережитой!
О, сколько горестных минут,
Любви и радости убитой!..

Стоял я молча в стороне
И пасть готов был на колени, —
И страшно грустно стало мне,
Как от присущей милой тени.

Стихотворение Фёдора Тютчева «Она сидела на полу...» на хорватском.
(Fyodor Tyutchev in croatian).