Gdje, Ruska zvijezdo, sjat ćeš jarko
Kad daš se maglom pokriti?
Il svima optičkom ćeš varkom
U vijeke se razotkriti?
Zar tek ćeš iskre odozgora
U žudne oči prosuti
I poput lažna meteora
U noći ćeš se osuti?
Sve gušći mrak je, sve je gore
I nevolja se prikrada.
Gle, čiji brod to guta more?
Daj skoči — sad il nikada…
Ты долго ль будешь за туманом
Скрываться, Русская звезда,
Или оптическим обманом
Ты обличишься навсегда?
Ужель навстречу жадным взорам,
К тебе стремящимся в ночи,
Пустым и ложным метеором
Твои рассыплются лучи?
Всё гуще мрак, всё пуще горе,
Всё неминуемей беда —
Взгляни, чей флаг там гибнет в море,
Проснись — теперь иль никогда...