U jesenskih je prvih dana
Kraćahna, ali divna dob —
Kad stoji dan ko' od kristala,
I večer sjaji blistavo…
Gdje šet'o čilo srp i klas gdje pad'o
sad tek je prostor svud — i pusto sve —
i paučine tanki vlasak samo
Treperi gdje je brazde pusti red.
Zrak samotan, ni ptica čuti više,
no daleko još je do prvih zimskih bura —
potoci toploga i čistoga azura
leže gdje polje mirno diše...
Есть в осени первоначальной
Короткая, но дивная пора —
Весь день стоит как бы хрустальный,
И лучезарны вечера...
Где бодрый серп гулял и падал колос,
Теперь уж пусто всё — простор везде, —
Лишь паутины тонкий волос
Блестит на праздной борозде.
Пустеет воздух, птиц не слышно боле,
Но далеко еще до первых зимних бурь —
И льется чистая и теплая лазурь
На отдыхающее поле...