Oluju volim ranog svibnja,
proljetni kada prvi grom
k'o da urezuje se, igra,
Na nebu tutnji plavetnom.
Gromovi grme, tutnje mladi,
Prah leti, kiša lije, gle,
Sunašce niti svoje zlati,
I visi kišno biserje.
Sa gore hita potok brzi,
U šumi ne mre ptica pjev,
I graja šume, zvuci brdski —
Veselo groma prate sijev.
Ti reć' ćeš: vrckava to Heba,
Zeusu orla pojila,
pa gromobujni pehar s neba,
Smijuć se, zemljom prolila.
Люблю грозу в начале мая,
Когда весенний, первый гром,
Как бы резвяся и играя,
Грохочет в небе голубом.
Гремят раскаты молодые,
Вот дождик брызнул, пыль летит,
Повисли перлы дождевые,
И солнце нити золотит.
С горы бежит поток проворный,
В лесу не молкнет птичий гам,
И гам лесной, и шум нагорный —
Всё вторит весело громам.
Ты скажешь: ветреная Геба,
Кормя Зевесова орла,
Громокипящий кубок с неба,
Смеясь, на землю пролила.