Entro en templos sombríos,
Celebro un oficio pobre.
Agardo alí á Dama Belida
Entre o escintileo des vermellas lampadiñas.
Entre sombras, onda unha columna alta
Tremo co renxer da porta.
E mirame á cara, iluminada,
Apenas a súa imaxe, o soño d’Ela.
Oh, que familiares me resultan estas casulas
Da maxestosa Muller Eterna!
Percorren polo alto nas cornixas
Os sorrisos, os contos e os soños.
Oh, miña Santiña! Que doces resultan as candeas,
Que agradables os Teus trazos!
Non percibo nin suspiros nin palabras,
Mais eu creo: Ti es a Desexada.
И тяжкий сон житейского сознанья
Ты отряхнешь, тоскуя и любя.
Вл. Соловьев
Предчувствую Тебя. Года проходят мимо —
Всё в облике одном предчувствую Тебя.
Весь горизонт в огне — и ясен нестерпимо,
И молча жду, — тоскуя и любя.
Весь горизонт в огне, и близко появленье,
Но страшно мне: изменишь облик Ты,
И дерзкое возбудишь подозренье,
Сменив в конце привычные черты.
О, как паду — и горестно, и низко,
Не одолев смертельные мечты!
Как ясен горизонт! И лучезарность близко.
Но страшно мне: изменишь облик Ты.