Osip Mandelshtam
Tristia

I have learned the science of parting
In bare-headed laments of night.
The oxen graze, the waiting goes on —
The final hour of vigils in town,
And I honor the rituals of cockerel night,
When, bearing the weight of a journey endured,
Tear-stained eyes gazed into the void
And a woman's cry mixed with singing of the muse.

Who can know, with the word 'farewell',
What kind of separation awaits?
What promise for us in the cockerel's cry,
When fire in the acropolis burns,
And at the dawn of some new life,
When the ox chews lazily in its stall,
Why does the cockerel, herald of new life,
Beat its wings upon the city wall?

And I love the habits of weaving:
The shuttle twists, the spindle hums.
Look, like swan's down,
Barefooted Delia already runs forth!
O, meagre foundation of our life,
How pitiful the language of joy!
All happened long ago, all will happen again,
Only recognition of the moment is sweet.

Thus will it be: a transparent shape
On a clean porcelain plate,
And, like a squirrel's spread-out pelt,
A girl leans over the wax and gazes in.
The Greek Erebus is not for us to divine,
Wax is to woman what bronze is to man.
Our lot falls only in battle,
While for them divination is the death.

Translated by Mark L. Mosher

Осип Мандельштам
Tristia

Я изучил науку расставанья
В простоволосых жалобах ночных.
Жуют волы, и длится ожиданье —
Последний час вигилий городских,
И чту обряд той петушиной ночи,
Когда, подняв дорожной скорби груз,
Глядели вдаль заплаканные очи
И женский плач мешался с пеньем муз.

Кто может знать при слове «расставанье»
Какая нам разлука предстоит,
Что нам сулит петушье восклицанье,
Когда огонь в акрополе горит,
И на заре какой-то новой жизни,
Когда в сенях лениво вол жует,
Зачем петух, глашатай новой жизни,
На городской стене крылами бьет?

И я люблю обыкновенье пряжи:
Снует челнок, веретено жужжит.
Смотри, навстречу, словно пух лебяжий,
Уже босая Делия летит!
О, нашей жизни скудная основа,
Куда как беден радости язык!
Все было встарь, все повторится снова,
И сладок нам лишь узнаванья миг.

Да будет так: прозрачная фигурка
На чистом блюде глиняном лежит,
Как беличья распластанная шкурка,
Склонясь над воском, девушка глядит.
Не нам гадать о греческом Эребе,
Для женщин воск, что для мужчины медь.
Нам только в битвах выпадает жребий,
А им дано гадая умереть.

Стихотворение Осипа Мандельштама «Tristia» на английском.
(Osip Mandelshtam in english).