Nikolaj Gumilev
Stari konkvistador

Lutajući prema nekoj gori
Cestu grabi stari konsvistador.
Dimnim nebom plovijahu kondori
Snijeg je pokrio bližeg brda čador.

Osmog dana uzmanjka mu hrana,
Krepa konj. Ali u jednoj spilji
On si nađe nešto poput stana,
Da mu bliže mrtvac bude mili.

Katkad smokva mu je bila — sjena,
Pjevo pjesme sunčane Kastil’je,
Sjećajuć se bitaka i žena,
Snivajući puške i mantilje...

Bješe drzak, ali mirne ćudi
Nij’ poznavao zlobne oholosti.
Dođe Smrt. I, gle, njoj vitez nudi
Da se snjim’ u stare igra kosti...

K. R. Volinski
(Nikolay Gumilev`s site)

Николай Гумилёв
Старый конквистадор

Углубясь в неведомые горы,
Заблудился старый конквистадор,
В дымном небе плавали кондоры,
Нависали снежные громады.

Восемь дней скитался он без пищи,
Конь издох, но под большим уступом
Он нашел уютное жилище,
Чтоб не разлучаться с милым трупом.

Там он жил в тени сухих смоковниц
Песни пел о солнечной Кастилье,
Вспоминал сраженья и любовниц,
Видел то пищали, то мантильи.

Как всегда, был дерзок и спокоен
И не знал ни ужаса, ни злости,
Смерть пришла, и предложил ей воин
Поиграть в изломанные кости.

Стихотворение Николая Гумилёва «Старый конквистадор» на хорватском.
(Nikolay Gumilev in croatian).