Moj dragi, petnaest minulo je ljeta
Od dana blažena, sudbonosna,
Kad dušu mi udahnula je sretna,
Kad u me ona prelila se sva.
Već godinu ne jadam se, ne zdvajam,
Gubitka svog sudbinu prihvaćam.
Samoću nosit ću do samog kraja,
Baš kao što u grobu bit ću sam.
Сегодня, друг, пятнадцать лет минуло
С того блаженно-рокового дня,
Как душу всю свою она вдохнула,
Как всю себя перелила в меня.
И вот уж год, без жалоб, без упреку,
Утратив всё, приветствую судьбу...
Быть до конца так страшно одиноку,
Как буду одинок в своем гробу.