U modroj noći usnuo je Rim.
I luna već ovladala je njim,
I sneni grad je, pust i veličajan,
Sav ispunila slavom svoga sjaja.
I kako slatko pod njom sniva grad!
I kakav s njom ruine čine sklad!
Ko da su grad i mjesečina snena
Cjelovit svijet iz čarobnih vremena.
В Ночи лазурной почивает Рим…
Взошла Луна и — овладела им,
И спящий Град, безлюдно-величавый,
Наполнила своей безмолвной славой…
Как сладко дремлет Рим в ее лучах!
Как с ней сроднился Рима вечный прах!..
Как будто лунный мир и град почивший —
Все тот же мир, волшебный, но отживший!..