Fjodor Tjutčev
Fontana

Ti gledaj, kao oblak živ
Fontana vije se i sija;
I kako plamti, kako svija
Na suncu njezin vlažni dim.
Poletjev nebu zrakom, on
Dotaknu svetoga se visa —
Al' prahom plamnim njemu ipak
Na zemlju klonut suđeno.
O smrtne misli brizganje,
O vodomlazu neiscrpni!
Koji to zakon nedostižni
Upravlja tobom, diže te?
Sa žudnjom nebu stremiš ti!..
No dlan nevidljiv ruke — kobne
jogunasti tvoj zračak lomeć,
Prahom će s visa blistati.

Rafaela Božić Šejić

Фёдор Тютчев
Фонтан

Смотри, как облаком живым
Фонтан сияющий клубится;
Как пламенеет, как дробится
Его на солнце влажный дым.
Лучом поднявшись к небу, он
Коснулся высоты заветной —
И снова пылью огнецветной
Ниспасть на землю осужден.

О смертной мысли водомет,
О водомет неистощимый!
Какой закон непостижимый
Тебя стремит, тебя мятет?
Как жадно к небу рвешься ты!..
Но длань незримо-роковая,
Твой луч упорный преломляя,
Свергает в брызгах с высоты…

Стихотворение Фёдора Тютчева «Фонтан» на хорватском.
(Fyodor Tyutchev in croatian).