Ja osmjehivati se prestah,
Ledeni vjetar usne studi,
Zauvijek jedne nade nesta,
Jedna se pjesma opet budi.
Tu pjesmu dat ću da je blate,
Bez svakog osjećaja ljutnje.
Koliko stradanja i patnje
Duši od ljubavne je šutnje.
Я улыбаться перестала,
Морозный ветер губы студит,
Одной надеждой меньше стало,
Одною песней больше будет.
И эту песню я невольно
Отдам на смех и поруганье,
Затем что нестерпимо больно
Душе любовное молчанье.