Dugo'l upijat mi blistanje vaše,
modroga neba radoznale oči?
Dugo li slutit’ da ljepšega vas je,
i višega, ništa u palači noći?
Možda vas nema ispod tog plama:
davnašnja vas je epoha već stihla, —
Letjet mi stihom i po smrti k vama,
Uz privide zvijezda, daha bit slika!
Долго ль впивать мне мерцание ваше,
Синего неба пытливые очи?
Долго ли чуять, что выше и краше
Вас ничего нет во храмине ночи?
5 Может быть, нет вас под теми огнями:
Давняя вас погасила эпоха, —
Так и по смерти лететь к вам стихами,
К призракам звёзд, буду призраком вздоха!